Osnove boja

Uopšteno o bojama

Gde god da se osvrnemo, vidimo svet u bojama. Svako od nas oseća boje na svoj jedinstven način. Poznavanje psihologije ljudskog poimanja boja, međusobne skladnosti različitih nijansi, prepoznavanje modnih trendova, sve to je za JUB kao proizvođača boja veoma značajno.

Boja je ličan, čulni doživljaj, kojeg u mozgu stvara svetlost prolaskom kroz oko. Iz tog proizlazi da je raspoznavanje boje zahtevan proces u kojem učestvuju svetlost, objekat, oko i mozak. Fizikalno ga opisujemo kao elektromagnetno zračenje različitih frekvencija i talasnih dužina. 

Ljudi su uvereni, da boje naših domova izražavaju našu ličnost i naš ukus, iako nas često preveliki izbor nijansi boja može omesti čak i uplašiti. Činjenica je da je boja najprilagodljiviji element u oblikovanju i estetici našeg doma. Prilagodljivost joj omogućuje izbor iz hiljadu nijansi, zato je obično poslednja na redu prilikom opremanja prostora, jer osigurava jednostavno povezivanje i prilagođavanje svih elemenata u prostoru (zavese, nameštaj itd.)  


Pre odluke o izboru boje trebamo sebi odgovoriti na sledeća pitanja: 

• Koja je namena prostora, koji ćemo bojiti?
• Ko će boraviti u prostoru?
• Kakva je prirodna svetlost u prostoru?
• Kako će prostor biti opremljen (nameštaj, stil, detalji..)?
• Koje su boje prisutne u susednim prostorijama?
• Kakva osećanja i raspoloženja prostor treba da podstiče?

Sa odgovorima na gornja pitanja možemo stvoriti zaključak, da je boja najsnažniji pojedinačni dizajnerski elemenat sa kojim raspolažemo.

Boje možemo dovesti u naš život na više načina. Zato je svakako dobro znati kako ljudsko oko doživljava boje. U nastavku ćemo ukratko objasniti osnovne teorije boja, sa kojima ćemo kasnije lakše doneti odluke.


U osnovi razlikujemo četiri primarne ili osnovne boje. To su crvena, plava, zelena i žuta, koje su prikazane u krugu spektra. Mešanjem primarnih boja dobijamo sekundarne boje: ljubičastu, tirkiznu, narandžastu i svetlo zelenu.

Kretanjem po krugu spektra razlikujemo 3 različite harmonije:
Jednotonske harmonije su one, kod kojih varijante jedne boje postižemo sa različitim intenzitetom (tamno, svetlo). Ako takvu harmoniju upotrebimo na celom prostoru, može postati umarajuća, prazna i nezanimljiva. 


Vezane harmonije su one kod kojih koristimo boje, koje se u prirodnom krugu spektra nalaze jedna do druge. Primer su žuta, narandžasta, crvena (spektar toplih boja), zelena, zeleno plava, plava (spektar hladnih boja).

Kontrastne harmonije su one kod kojih se kombinuju kontrastne boje odnosno one koje se u krugu spektra nalaze jedna nasuprot druge. To su npr. crvena i zelena, žuto zelena i ljubičasta, ljubičasta i žuta, narandžasta i plava. 

Teoretsko znanje o bojama može nam biti od velike koristi, ali ipak je najvažniji faktor odluka pojedinca i njegove porodice, koja će živeti sa bojama u prostoru.