Boje imaju veći uticaj na nas nego što smo svesni. Već samo krečenjem zidova možemo potpuno promeniti izgled prostorija, jer boje oživljavaju prostor, daju mu energiju, poboljšavaju raspoloženje i stvaraju različite atmosfere.
Pomoću boja možemo vizuelno povećati ili smanjiti prostor, udaljiti ili približiti elemente, naglasiti namenu prostora ili otkloniti prostorne nedostatke.
Kombinacijom boja i prirodne i veštačke svetlosti možemo u prostoru postići različite osećaje, kao što su hladnoća i svežina, toplina i prijatnost, lakoća i razigranost ili svečanost i elegancija.
Krug boja je apstraktan, sistematski uređen zatvoren sastav boja, u kojem su pojedine boje raspoređene prema spektralnoj vrednosti. Sve boje krug boja su u određenom međusobnom odnosu, gde se pojavljuju kao primarne, sekundarne, tercijarne ili komplementarne.
Crvena, žuta i plava su opšte poznate kao primarne boje. Njihove sekundarne boje su zelena, narandžasta i ljubičasta. Tercijarne boje su žuto-zelena, narandžasto-žuta, narandžasto-crvena, crveno-ljubičasta, ljubičasta tj. plavo-ljubičasta i plavo-zelena. Svaka sledeća nijansa se dobija mešanjem dve susedne nijanse.
Dimenzije boja
Boja ima tri dimenzije: ton boje, svetlost i zasićenost. Dodavanjem bele, crne i sive boje iz osnovne nijanse možemo dobiti bezbroj novih nijansi.
Boje kojima dodamo crnu ili belu boju (dakle, posvetlimo ih ili potamnimo) gube svoju čistoću odnosno zasićenost. Dodavanje neutralne sive boje najdirektnije i najefikasnije „prlja“ određenu boju. Naravno, različite boje različito reaguju na dodavanje sive, bele ili crne. Žuta sa primesom crne postaje zelenkasta, crvena sa primesom bele postaje roze, ljubičasta sa primesom bele postaje živopisnija.
- TON BOJE: To su čiste boje koje se menjaju po obodu krug boja i međusobno se razlikuju. Putuju od žute, narandžaste, crvene itd.
- SVETLOST: Dve ili više boja mogu imati istu nijansu, ali različit nivo svetlosti. Ako nijansi boje dodamo crnu ili belu, dobijamo svetliju ili tamniju nijansu.
- ZASIĆENOST: Intenzitet ili čistoća nijanse se menja ako ton boje dodajemo sivu. U govoru bismo rekli da je nijansa više „ubijena“, prigušena.
Kontrast između toplih i hladnih nijansi
Nijanse u krug boja delimo na tople i hladne. Hladne nijanse su plave, zelene, ljubičaste. Toplim nijansama pripadaju žute, crvene i narandžaste.
Svakoj boji možemo dodati i podton, odnosno dodavanjem bele, crne i sive boje utičemo na svetlost i intenzitet nijanse.
Pri oblikovanju enterijera retko koristimo čiste spektralne boje. Uobičajno koristimo „utišane“ sive, osenčene crne ili svetlije bele nijanse.
Tople i hladne nijanse u prostoru stvaraju različite osećaje.
| Tople nijanse sunčano blizu uzbudljivo teško suvo zemljano |
Hladne nijanse senovito daleko umirujuće lako vlažno nebesko |
Kako postići harmoniju boja u prostoru
Da bismo stvorili pravu harmoniju boja u svom domu, potrebno je razumeti koje boje dobro deluju zajedno i zašto. Kada govorimo o harmoniji boja, pri tome ocenjujemo ukupni efekat dveju ili više boja, odnosno kombinaciju boja.
Prema teoriji likovnih umetnosti, boje možemo uopšteno kombinovati na tri različita načina, u zavisnosti od njihovog međusobnog odnosa u krug boja. Imamo monotonske, srodne i kontrastne šeme boja, tj. harmonije.
Monotonska ili monohromatska harmonija
U monotonskim harmonijama za kombinovanje koristimo samo jednu boju, ali u više nijansi. Tako se igramo svetlijim i tamnijim tonovima i na taj način stvaramo „dinamičan“ prostor.
Srodna ili analogna harmonija
Kod srodnih harmonija kombinujemo boje koje su međusobno srodne ili koje leže jedna pored druge u krug bojau, kao što su žuta, narandžasta i crvena.
Kontrastna ili komplementarna harmonija
Kontrastne harmonije predstavljaju kombinacije boja koje leže jedna naspram druge u krug bojau: crvena i zelena, žuta i ljubičasta, narandžasta i plava itd.
